Lica

Danju ih upijam, noću izrone iz
Mene kao pretnja ili nada, lica
U prolazu. Ništa se ne desi. Nemo
Susrećemo se, merimo krišom, licem

U lice izbegavamo se. Pogledi
Ukrste li se, pravim se nevešt,
pljusnem Očima preko celog vidika.
Lica Prolaze u tramvaju, kafani, na

Ulici i poslu, menjaju se, jedna
U druge prelaze bez smisla. Šapuću,
Viču, govore, kao da se nikom ne
Obraćaju. Telesno ih osećaš u

Dnevnoj vrevi, u stisci na izlazu iz
Autobusa i znaš da ne možeš
S njima. Pa ipak duboko udišemo
Tuđe živote u sebe, osećamo

Da smo živi. Duša ispiše laži
Na licu, zver zavara trag, i preživi.
Lice za licem, licem u lice, ispred
Izloga i na prelazima. Novine,

Reklame, političari, lepotice
Gole, žrvte skandala. Žive, svakako.
S večeri u polusan izbiju, mame
Kradući iz moje duše. Dan mi je

Nestvaran. Noć daje smisao.
Lica Mladih zamišljenih žena, iz ruskog
Filma lik, madona činkvečenta, nad
Knjigom devojka u parku, dodirne me,

Iznudi oči u oči, upija me
I zaboravim se. Ne znam ko je. Lud
Od znanja sam da smo se sreli i da nam
Slučaj neće biti naklonjen. Listam

Knjige, fotografije, lica prolaze i
Njeno bledi, radost da živi nestane.
Da mi je da sam ništa, da me samo
Bog zna, da sam rupa u koju što god

Upadne nestane bestraga. U hodu
Oči otvaram i gledam preda se.
Lica kraj mene neprimetno jure
I sasvim se izgube u novi dan.