Antipodi

Koračao sam ulicama ovoga
Grada, a mogao sam bilo gde i
Bilo kuda. Prelazio sam zidove,

Kao mesečar puteve, ne pamteći
Nikada ništa i ne misleći na
Povratak. Gradovi su ličili na

Rodni, u sličnoj četvrti je cvetalo
Isto drvo kraj tuđih kuća. Na raznim
Mestima iznenada stigao bih kući,

Svetlela je u noći, čudno izmenjena.
Otvarao bih kapije polako i
Virio krišom u dvorišta, u sobe –

Kroz osvetljena okna. Prepoznavao
Svoje sam stvari, razbacane po svetu,
Odlomke bivših rasprava: micali su

Nemo usnama, i s njih kao lopov krao
Odgovore sam na pitanja postavljena
Davno, Bog zna zašto ko zna kome i gde.