tag:blogger.com,1999:blog-6658634294327319292011-04-21T15:56:29.394-07:00Miodrag Lomahttp://www.blogger.com/profile/17937264720968686382noreply@blogger.comBlogger41100tag:blogger.com,1999:blog-665863429432731929.post-38119917260302377352008-03-25T00:06:00.000-07:002008-03-25T00:09:24.257-07:00Da protekne, ne zastanem,<br />Obaram pogled i prolazim, uvek<br />U pokretu, kao zavitlan odnekud.<br />Stanem i ne zaustavim ništa. Ni<br /><br />Svoje gestove, ni kolportere, ni<br />Novine koje ispuštam iz ruku,<br />Ni žene za kojima se osvrćem.<br />Ne želim da protekne, ali ipak<br /><br />Protiče. Lim autobusa koji<br />Prolazi opeče prste, i to je<br />Dosta za ceo dan. Volim metalni<br />Tok, vrtoglavicu električno<br /><br />Uzvitlanu sa zvučnika. Puštam da<br />Protiče, kao da zavisi od<br />Mene, i uživam u slobodi da<br />Ne mešam se. Ah, kako teku koji<br /><br />Zapitkuju, koji pričaju o<br />Sebi, deca koju vodim, koja sa<br />Rukom u ruci prerastaju me da<br />Povere mi ljubavne tajne.<br /><br />Puštam im reči kao muziku da<br />Prostruji kroz uši i mine, glasno<br />Smejem se, jer ne znam odgovor, a<br />Dosta im je i veseo smeh. Pustim<br /><br />Da teku vesela lica, skrivena<br />Tuga na velike praznike, tuđe<br />I moje misli, kao da ih nije<br />Ni bilo, tuđi životi, niti ih<br /><br />Podstičem, niti sprečavam. Protičem,<br />Mada se za sobom samo osvrćem,<br />Za svojom osom i težištem, mada<br />Vrteška sam, a ne voz kroz ravnicu.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/665863429432731929-3811991726030237735?l=cudanzivot.blogspot.com' alt='' /></div>Miodrag Lomahttp://www.blogger.com/profile/17937264720968686382noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-665863429432731929.post-35195348526457997572008-03-25T00:03:00.000-07:002008-03-25T00:06:54.993-07:00Danju ih upijam, noću izrone iz<br />Mene kao pretnja ili nada, lica<br />U prolazu. Ništa se ne desi. Nemo<br />Susrećemo se, merimo krišom, licem<br /><br />U lice izbegavamo se. Pogledi<br />Ukrste li se, pravim se nevešt,<br />pljusnem Očima preko celog vidika.<br />Lica Prolaze u tramvaju, kafani, na<br /><br />Ulici i poslu, menjaju se, jedna<br />U druge prelaze bez smisla. Šapuću,<br />Viču, govore, kao da se nikom ne<br />Obraćaju. Telesno ih osećaš u<br /><br />Dnevnoj vrevi, u stisci na izlazu iz<br />Autobusa i znaš da ne možeš<br />S njima. Pa ipak duboko udišemo<br />Tuđe živote u sebe, osećamo<br /><br />Da smo živi. Duša ispiše laži<br />Na licu, zver zavara trag, i preživi.<br />Lice za licem, licem u lice, ispred<br />Izloga i na prelazima. Novine,<br /><br />Reklame, političari, lepotice<br />Gole, žrvte skandala. Žive, svakako.<br />S večeri u polusan izbiju, mame<br />Kradući iz moje duše. Dan mi je<br /><br />Nestvaran. Noć daje smisao.<br />Lica Mladih zamišljenih žena, iz ruskog<br />Filma lik, madona činkvečenta, nad<br />Knjigom devojka u parku, dodirne me,<br /><br />Iznudi oči u oči, upija me<br />I zaboravim se. Ne znam ko je. Lud<br />Od znanja sam da smo se sreli i da nam<br /> Slučaj neće biti naklonjen. Listam<br /><br />Knjige, fotografije, lica prolaze i<br />Njeno bledi, radost da živi nestane.<br />Da mi je da sam ništa, da me samo<br />Bog zna, da sam rupa u koju što god<br /><br />Upadne nestane bestraga. U hodu<br />Oči otvaram i gledam preda se.<br />Lica kraj mene neprimetno jure<br />I sasvim se izgube u novi dan.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/665863429432731929-3519534852645799757?l=cudanzivot.blogspot.com' alt='' /></div>Miodrag Lomahttp://www.blogger.com/profile/17937264720968686382noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-665863429432731929.post-30328897603980528602008-03-25T00:01:00.000-07:002008-03-25T00:02:58.088-07:00Koračao sam ulicama ovoga<br />Grada, a mogao sam bilo gde i<br />Bilo kuda. Prelazio sam zidove,<br /><br />Kao mesečar puteve, ne pamteći<br />Nikada ništa i ne misleći na<br />Povratak. Gradovi su ličili na<br /><br />Rodni, u sličnoj četvrti je cvetalo<br />Isto drvo kraj tuđih kuća. Na raznim<br />Mestima iznenada stigao bih kući,<br /><br />Svetlela je u noći, čudno izmenjena.<br />Otvarao bih kapije polako i<br />Virio krišom u dvorišta, u sobe –<br /><br />Kroz osvetljena okna. Prepoznavao<br />Svoje sam stvari, razbacane po svetu,<br />Odlomke bivših rasprava: micali su<br /><br />Nemo usnama, i s njih kao lopov krao<br />Odgovore sam na pitanja postavljena<br />Davno, Bog zna zašto ko zna kome i gde.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/665863429432731929-3032889760398052860?l=cudanzivot.blogspot.com' alt='' /></div>Miodrag Lomahttp://www.blogger.com/profile/17937264720968686382noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-665863429432731929.post-41252309687815429572008-03-24T23:50:00.000-07:002008-03-25T00:01:05.340-07:00Ima mesto u snu,gde su<br />Krovovi svetli. Putuju<br />Magle dole i strašni sni.<br /><br />Retko zanoćim tamo, kad<br />Put me kao mesečara<br />Nanese. Ima mesto u snu.<br /><br />Slutim kroz san da zveri se<br />Vole i ne proganjaju<br />Noću oko kuće. I sve<br /><br />Što nas tišti u ravnicu<br />Siđe, da besni bez smisla,<br />Zauvek nesito. A san<br /><br />Njiše nam se na vrhovima<br />Šuma, igra kao riba<br />Po mesečini! Isti dah<br /><br />Kroz sve struji i sve lako<br />Pokreće, i živimo samo,<br />I više ne sanjamo ništa!<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/665863429432731929-4125230968781542957?l=cudanzivot.blogspot.com' alt='' /></div>Miodrag Lomahttp://www.blogger.com/profile/17937264720968686382noreply@blogger.com0